Većina pasa u istaživačkoj ustanovi nikada nije videla sunčevu svetlost, niti osetila nežnost
Više od 1.500 biglova spaseno je iz ozloglašene istraživačke ustanove u američkoj saveznoj državi Viskonsin, nakon višegodišnje borbe aktivista za prava životinja, sudskih postupaka i međunarodnog pritiska javnosti. Ovaj slučaj potresao je Sjedinjene Američke Države nakon što su tokom sudskog saslušanja iznete jezive optužbe o sistematskom zlostavljanju pasa, namenjenih laboratorijskim eksperimentima.
Život u mraku
Prema svedočenjima bivših zaposlenih pred sudom u okrugu Dejn tokom 2024. godine, u objektu je izvršena čak 311 operacija oka poznatih kao “cherry eye” zahvati i to bez anestezije ili adekvatnog ublažavanja bolova. Specijalni tužilac utvrdio je da postoji osnov za podizanje optužnica za okrutnost prema životinjama, ali je na kraju postignut sporazum prema kojem će kompanija izgubiti dozvolu za uzgoj pasa do 1. jula 2026. godine.
Psi su, prema navodima svedoka, živeli u mračnim skladištima bez prozora, zatvoreni u male metalne kaveze, naslagane jedne na druge. Mnogi od njih nikada nisu videli sunčevu svetlost, hodali po travi niti imali bilo kakav kontakt sa ljudskom pažnjom i nežnošću. Aktivisti tvrde da su životinje bile uzgajane isključivo za potrebe medicinskih i farmaceutskih eksperimenata.
Velika akcija spasavanja realizovana je zahvaljujući organizacijama Big Dog Ranch Rescue i Center for a Humane Economy, koje su postigle poverljiv dogovor sa kompanijom i otkupile 1.500 pasa za iznos koji nije javno objavljen, ali je potvrđeno da je manji od milion dolara. Podršku akciji javno je pružio i britanski komičar i dugogodišnji borac za prava životinja Riki Gervais, čije su objave na društvenim mrežama doprinele globalnoj pažnji koju je slučaj dobio.
Prvih 300 biglova napustilo je objekat početkom maja, a spasioci su opisali emotivne scene kada su psi prvi put u životu dotakli travu. Mnogi su, prema rečima volontera, odmah počeli da prilaze ljudima tražeći pažnju, dok su neki nesigurno sedali u krila svojih spasilaca.
Zašto bigl za eksperiment?
Transport pasa odvija se svakodnevno, a životinje se šalju u skloništa i centre za rehabilitaciju širom SAD, gde prolaze veterinarske preglede, vakcinaciju i proces socijalizacije, pre udomljavanja. Već sada je podneto više stotina zahteva za usvajanje.
Ovaj slučaj postao je simbol šire debate o upotrebi životinja u naučnim istraživanjima. Biglovi su među najčešće korišćenim psima u laboratorijama zbog svoje mirne naravi, male veličine i poslušnosti. Organizacije za zaštitu životinja godinama upozoravaju da upravo te osobine čine ovu rasu posebno ranjivom za eksploataciju u eksperimentima.
Nastavak pregovora
Borba za zatvaranje objekta trajala je gotovo deset godina i uključivala je brojne proteste, dve velike akcije upada aktivista u kompleks, sukobe sa policijom, suzavac, biber-sprej i najmanje 29 hapšenja. Posebnu pažnju izazvala je masovna akcija u aprilu 2026. godine kada je više od hiljadu aktivista pokušalo da oslobodi preostale pse iz objekta.
Iako je 1.500 pasa sada na putu ka novom životu, pregovori za spasavanje preostalih nekoliko stotina životinja još traju. Organizacije za zaštitu životinja poručuju da neće stati dok i poslednji pas ne napusti kompleks koji je godinama bio sinonim za patnju skrivenih laboratorijskih eksperimenata.
