Proverite da li ste među njima
U odgajanju dece često se govori o ljubavi, nežnosti i podršci, ali stručnjaci upozoravaju da i način ponašanja majke može da ima snažan uticaj na emocionalni i psihički razvoj deteta.
Iako nijedna majka ništa loše ne radi namerno, određeni obrasci ponašanja mogu da ostave dugoročne posledice na samopouzdanje, sigurnost i odnose koje dete kasnije gradi u životu.
Stručnjaci u ovom kontekstu izdvajaju tri tipa majki koji se najčešće povezuju sa poteškoćama u psihičkom razvoju deteta.
Emocionalno distancirana majka
Ovaj tip majke karakteriše hladnoća u odnosu, manjak emotivne dostupnosti i retko pokazivanje nežnosti ili podrške.
Dete u takvom okruženju često odrasta sa osećajem nesigurnosti i manjkom emocionalne povezanosti, što kasnije može da dovede do problema u izgradnji bliskih odnosa i izražavanju emocija.
Majka koja preterano kontroliše
Drugi obrazac odnosi se na majku koja ima potrebu da kontroliše svaki aspekt života svog deteta – od odluka i ponašanja do izbora prijatelja i interesa.
Stručnjaci upozoravaju da ovakvo okruženje može da dovede do toga da dete razvije nisko samopouzdanje, strah od grešaka i poteškoće u donošenju samostalnih odluka.
Vremenom, deca odrastaju uz osećaj da ne mogu sama da upravljaju svojim životom, što može da ostavi dugoročne posledice na njihovu emocionalnu stabilnost.
Preterano zaštitnički nastrojena majka
Treći tip odnosi se na majku koja dete previše štiti od svih izazova, problema i neprijatnosti.
Iako ovakvo ponašanje proizlazi iz brige i želje da se dete sačuva, posledica može da bude otežan razvoj otpornosti i samostalnosti.
Deca koja odrastaju u takvom okruženju često kasnije imaju poteškoće u suočavanju sa stresom, odgovornostima i svakodnevnim životnim situacijama.
Dugoročni uticaj na dete
Stručnjaci naglašavaju da sve tri vrste ponašanja mogu da ostave posledice koje se ne vide odmah, nego tek kasnije u životu deteta.
To se najčešće ogleda kroz poteškoće u partnerskim odnosima, smanjeno samopouzdanje, sklonost ka anksioznosti i problem u uspostavljanju zdravih granica sa drugim ljudima.
Zbog toga se roditeljima savetuje da pronađu balans između ljubavi, podrške i postavljanja granica, kako bi dete razvilo stabilnu i zdravu ličnost.
