Odrasli bi trebalo da imaju najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, kao i vežbe jačanja mišića, najmanje dva puta sedmično
Novo istraživanje naučnika sa američkog Univerziteta otkrilo je da čak i jednostavni pokreti tela mogu imati značajan uticaj na zdravlje mozga, pružajući još jedan snažan razlog za redovnu fizičku aktivnost. Naučnici veruju da pokreti koji nastaju tokom hodanja ili aktiviranja trbušnih mišića mogu pomoći mozgu da efikasnije uklanja štetne materije povezane sa starenjem i neurodegenerativnim bolestima poput Alchajmerove bolesti.
Veza trbušnih mišića i mozga
Istraživanje je predvodio neuronaučnik Patrik Dru, koji je zajedno sa svojim timom koristio napredne tehnike snimanja kako bi pratio moždanu aktivnost kod miševa dok su hodali na pokretnoj traci. Tokom eksperimenta, naučnici su primetili da se mozak životinja blago pomera unutar lobanje neposredno pre svakog koraka.
Prema rečima istraživača, taj pokret poklapao se sa trenutkom kada životinje zatežu trbušne mišiće kako bi započele kretanje. Kako bi dodatno proverili ovu pojavu, naučnici su lagano pritiskali stomak blago anesteziranih miševa i otkrili da se mozak pomera čak i kada nema hodanja.
“Važno je da se mozak odmah vraćao u prvobitni položaj čim bi pritisak na abdomen prestao, što pokazuje da pritisak u stomaku može brzo i značajno promeniti položaj mozga unutar lobanje“, objasnio je Dru.
Uklanjanje toksina
Iako se na prvi pogled radi o veoma sitnim pokretima, stručnjaci smatraju da oni mogu imati ključnu ulogu u prirodnom procesu “čišćenja“ mozga. Taj proces se uglavnom odvija tokom dubokog sna, kada takozvani glimfatički sistem koristi cerebrospinalnu tečnost za uklanjanje toksina i otpadnih materija koje se nakupljaju tokom dana.
Bez tog procesa, u mozgu mogu da se gomilaju štetni proteini poput amiloid-beta i tau proteina, koji se povezuju sa upalama, oštećenjem nervnih ćelija, gubitkom pamćenja i razvojem demencije. Naučnici već dugo upozoravaju da su upravo ove naslage jedan od glavnih faktora razvoja bolesti poput Alchajmera.
Novo istraživanje sada sugeriše da i svakodnevni pokreti tokom budnog stanja mogu doprineti cirkulaciji tečnosti u mozgu i pomoći organizmu da efikasnije uklanja štetne materije.
“Kada se trbušni mišići kontrahuju, oni potiskuju krv iz abdomena ka kičmenoj moždini, slično hidrauličnom sistemu. Taj pritisak zatim pokreće mozak“, rekao je Dru, dodajući da simulacije pokazuju kako čak i veoma blagi pokreti mogu podstaći protok tečnosti u i oko mozga.
Sedenje je pogubno
Iako su potrebna dodatna istraživanja kako bi se potvrdilo na koji način ovaj proces funkcioniše kod ljudi, stručnjaci ističu da rezultati ukazuju na potencijalno veliku korist jednostavnih fizičkih aktivnosti poput hodanja, istezanja ili vežbi za stomak.
“Ovi pokreti su veoma mali, ali nastaju svaki put kada hodamo ili aktiviramo trbušne mišiće tokom bilo koje fizičke aktivnosti. Upravo takvi pokreti mogli bi značajno doprineti zdravlju mozga“, naveo je Dru.
Nalazi istraživanja dolaze u trenutku kada zdravstveni stručnjaci upozoravaju na sve ozbiljnije posledice sedentarnog načina života. Preporuke američkih zdravstvenih institucija navode da bi odrasli trebalo da imaju najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, kao i vežbe jačanja mišića najmanje dva puta sedmično.
Međutim, podaci američkog Centers for Disease Control and Prevention pokazuju da manje od polovine odraslih Amerikanaca ispunjava preporučeni nivo aerobne aktivnosti.
Stručnjaci upozoravaju da nedostatak kretanja povećava rizik od brojnih zdravstvenih problema, uključujući dijabetes tipa 2, bolesti srca, visok krvni pritisak, gojaznost, demenciju, pa čak i depresiju. Novo istraživanje sada dodaje još jedan važan razlog zbog kojeg bi svakodnevno kretanje moglo biti ključno,očuvanje zdravlja mozga i mentalnih funkcija tokom života.
