Herceg Novi, Trebinje i Konavle zajednički su realizovali dvogodišnji prekogranični projekat „WATERLINK“, u cilju smanjenja gubitaka na vodovodnim mrežama. Projekat je odobren u okviru „Interreg IPA programa Hrvatska – Bosna i Hercegovina – Crna Gora 2021-2027“. Ukupna vrijednost projekta je 1639000 eura, od čega EU finansira 85% kroz bespovratna sredstva, a ostatak partneri na projektu.
Na konferenciji na kojoj su predstavljeni rezultati implementacije projekta potpredsjednik Opštine Herceg Novi, Ivan Otović istakao je značaj projekata poput ovog, posebno u periodu kada se lokalne samouprave širom Evrope suočavaju sa problemima u snabdijevanju vodom.
„Ovo je jedno lijepo iskustvo, jedan koristan projekat i drago mi je što čujem da su svi projektni ciljevi uspješno realizovani. Vjerujem da ćemo u budućnosti zajednički sarađivati i svi smo svjesni činjenice da je Crna Gora prva naredna članica Evropske unije. To će nam omogućiti pristup još nekim fondovima, a bićemo i dio ovih prekograničnih programa. Vjerujem da ćemo i u budućnosti sarađivati na sličnim projektima. Neophodno je da budemo upućeni jedni na druge, da razvijamo našu saradnju i da se zajednički borimo sa svim izazovima koje nova vremena donose pred nama“, rekao je on.Projekt menadžer, Nataša Tučić kazala je da je glavni nosilac projekta grad Trebinje.„Za grad Trebinje je kroz ovaj projekat nabavljena značajna oprema za naše vodovodno preduzeće, koja je ugrađena u vodovodni sistem Trebinja. Nabavljeno je i vozilo-cisterna, za kojim je preduzeće iskazalo potrebu. Pored opreme i vozila, urađeno je kompletno snimanje čitave vodovodne mreže, a svi podaci uneseni su u GIS. Naša stručna lica iz „Vodovoda“ prošla su niz obuka, gdje su naučila da na kvalitetniji način koriste mjernu opremu nabavljenu kroz projekat, kao i opremu za otkrivanje gubitaka na mreži“, rekla je Tučić.
Suština je u integralnom upravljanju vodovodnim sistemom, ne samo u rješavanju problema kvara, već u pronalasku uzroka i korištenju baze podataka, što je izrazito važno zbog gubitaka na mreži. To nije samo tehničko pitanje, već i ekonomsko, iz oblasti ekonomije, energetike, turizma, zaštite životne sredine i kvaliteta života stanovnika.Prema riječima direktorice „Vodovoda i kanalizacije“ Herceg Novi, Olivere Doklestić vodovodni sistem stalno mora da se popravlja i unapređuje.„Njegova baza podataka stalno mora da se dorađuje i mora da se radi na analizama stanja, jer sam podatak za sebe ništa ne znači ako iz njega ne proizađe nekakva analiza, zaključci i strategija. Gubi se preko 60 odsto vode u zimskom periodu, u ljetnjem je to nešto manje. Ono što je relevantan podatak o gubicima u vodovodnom sistemu jeste noćna potrošnja, kada nemate maksimalnu potrošnju velikih potrošača. Nama noćna potrošnja tačno može da kaže, na osnovu telemetrije, za svaki rezervoar kolika mu je minimalna noćna potrošnja – da li je to 20, 30, 40, 50 ili više procenata“, kazala je ona.Rukovodilac Centra za monitoring, Petar Odalović predstavio je opremu obezbijeđenu posredstvom projekta za poboljšano praćenje protoka i pritisaka, kao i efikasnije detektovanje kvarova.
Prvi naredni poziv, kako je saopšteno, u okviru Interreg IPA programa uslijediće 2028. godine.
Konferenciji su ispred hercegnovske lokalne samouprave prisustvovali i potpredsjednica Skupštine opštine Herceg Novi, Dragana Stanišić i Sekretar za ekologiju i energetsku efikasnost, Gligo Tomanović.
Foto: RTHN
